Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

4.2.1. Структура пакета Интернет протокола


Пакети Интернет протокола – датаграми – састоје се од два основна дела: заглавља пакета и података који се њиме преносе. Битска дужина пакета није фиксна а у њу улазе битови заглавља и битови података.


Слика 3.1.1-1. Структура датаграма Интернет протокола

Заглавље пакета омогућава функционисање Интернет протокола. Његова минимална битска дужина је 160 битова у које улази 96 битова основних параметра (тип сервиса, преостало време постојања, опције, контролна сума заглавља, итд) и 64 бита изворишне и одредишне адресе. Додатно, заглавље може садржати и допунске параметре (опције) који повећавају битску дужину заглавља у јединицама од 32 бита. Основна поља заглавља чине:

  • Верзија (енгл. Version) – вредност овог поља означава верзију Интернет протокола на који се пакет односи. За пакете Интернет протокола четврте генерације децимална вредност овог поља је 4.

  • Дужина Интернет заглавља (енгл. Internet Header Length, IHL) – битска дужина заглавља у јединицама од по тридесет два бита. Користи се за утврђивање битске позиције на којој се заглавље завршава, односно на којој почињу подаци. Најмања исправна вредност је пет, а највећа могућа шеснаест.

  • Тип услуге (енгл. Type of Service, ToS) – садржи параметре на основу којих се одређује жељени квалитет услуге, односно, приоритет под којим ће се пакет обрађивати и представља однос између минималног кашњења, високе поузданости и високе пропусне моћи. Прва три бита овог параметра одређују редослед приоритета (који се у посредним мрежама може разликовати од жељене конфигурације), четврти бит се односи на кашњење, пети на потребну пропусну моћ, шести на поузданост, а последња два бита су резервисана за будућу употребу. С обзиром на то да се у већини мрежа једна карактеристика остварује на рачун осталих, препоручено је укључивање највише две опције.

  • Укупна дужина (енгл. Тotal Length) – садржи податак о укупној дужини пакета (укључујући и заглавље и податке), израженој у октетима (бајтовима). Највећа могућа дужина пакета Интернет протокола је 65.536 бајтова, мада се у пракси пакети дужине веће од 576 бајтова (64 бајтова за заглавље и 512 бајтова за податке) користе само уколико се са сигурношћу зна да је одредиште способно да прихвати такве пакете.

  • Идентификација (енгл. Identification), назнаке (енгл. Flags), и одступање фрагмента (енгл. Fragment Offset) – ова три параметра, укупне дужине 32 бита, користе се за потребе фрагментовања датаграма. Први параметар, идентификација, има за задатак да одреди текући датаграм, односно, датаграм коме фрагмент припада. За назнаке су резервисана три бита од којих је први резервисан за будућу употребу, други означава да ли се забрањује фрагментовање датаграма, док трећи бит означава да ли је он последњи у низу фрагмената одређеног датаграма, односно, да ли након њега следи још фрагмената. Због могућности да редослед пријема датаграма буде различит од редоследа слања, заједно са фрагментом се прослеђује и његово одступање од почетка (у јединицама од по 64 бита), односно, позиција на којој он чини садржај фрагментованог датаграма.

  • Преостало време постојања (енгл. Time to Live) – ова опција ограничава време које пакет може да проведе у путовању кроз мреже. Иако је основна замисао да се овај параметар односи баш на време, он у пракси означава број скокова, односно број посредних уређаја (који раде на мрежном нивоу, нпр. рутера) кроз које пакет може да прође. Сваки посредни уређај пре прослеђивања смањује вредност овог поља пакета за један. У случају да се вредност поља смањи на нулу, уређај на коме се то догоди неће даље прослеђивати пакет већ ће га одбацити. Пошиљаоцу се у том случају може послати ICMP пакет са назнаком да је путовање пакета прекорачило дозвољени број скокова. Ограничавање броја скокова пакета веома је значајно јер постоје ситуације у којима би пакет могао бесконачно да оптерећује одређене комуникационе канале и уређаје, а да никада не стигне на одредиште. У шестој верзији Интернет протокола назив овог поља промењен је у ограничење броја скокова (енгл. Hop Limit).

  • Протокол (енгл. Protocol) – садржај овог поља одређује који је протокол транспортног слоја иницирао слање података, односно ком протоколу транспортног слоја ће подаци на одредишту бити испоручени. На пример, уколико је децимална вредност овог поља 1, подаци ће бити испоручени ICMP протоколу, вредност 6 указује на TCP протокол, итд. Везе између вредности овог поља и протокола транспортног слоја одређене су у RFC 790 документу.

  • Контролна сума заглавља (енгл. Header Checksum) – ово поље омогућава да се на пријемној страни одреди да ли је током преноса дошло до оштећења заглавља, односно до измене битова који њему припадају. Ова провера се врши не само на коначном одредишту већ на сваком уређају који посредује у преносу пакета. Уколико се утврди да је дошло до оштећења заглавља, престаје прослеђивање пакета и он се одбацује. С обзиром на то да је ово поље такође саставни део заглавља, за вредности његових битова се код израчунавања контролне суме узимају нуле.

  • Адреса извора (енгл. Source Address) – у ово поље се уписује адреса мрежног интерфејса изворишта са кога је пакет послат. У случају да на неком од посредника у комуникацији дође до превођења мрежне адресе извора, вредност овог поља се мења, као и контролна сума заглавља.

  • Адреса одредишта (енгл. Destination Address) – у ово поље се уписује мрежна адреса одредишта са кога је пакет послат. У случају да на неком од посредника у комуникацији дође до превођења мрежне адресе одредишта вредност овог поља се мења, као и контролна сума заглавља.

Осим наведених основних параметара заглавља у њему се могу појавити и додатни, опциони параметри. Атрибут »опциони« односи се на то да ли ће параметри бити постављени или не. Уколико су додатни параметри постављени, они морају, осим од стране пошиљаоца, бити подржани и од стране примаоца, као и од стране свих посредника у комуникацији.


Слика 3.1.1-2. Пакет Интернет протокола, забележен Wireshark алатом

Опциони параметри се најчешће односе на захтеване руте којима пакет треба да стигне до одредишта, безбедност током преноса и слично.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]