Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

4.2. Интернет протокол


И након сто година, ова прича је још увек застрашујућа.
Не због убице у локалној мрежи, већ зато што се користи IPv4.

Рендал Монро, www.xkcd.com

Тренутно, највећи број чланова Интернет мреже, као и већина локалних рачунарских мрежа, адресован је Интернет протоколом четврте верзије (енгл. Internet Protocol version 4, IPv4, IP). Управо једна од најзначајнијих карактеристика овог протокола је та да се њиме могу адресовати мреже величине од два члана до више милијарди чланова – Интернет. Овај протокол је и основа одређених софтверских система који се извршавају у оквиру једног рачунара (на пример, X Window System графички интерфејс на UNIX оперативном систему).

Две основне функције Интернет протокола јесу адресовање рачунарских мрежа и њихових чланова и фрагментовање података. Процес адресовања, као примарна функција Интернет протокола, започиње већ при системском позиву модула оперативног система у коме је имплементиран Интернет протокол. У оквиру тог позива, модулу Интернет протокола прослеђује се одредишна адреса, односно коме треба доставити податке. На основу одредишне адресе модул Интернет протокола израчунава да ли је у питању адреса у локалној или удаљеној мрежи, као и мрежни интерфејс путем кога ће слање бити извршено. У зависности од одредишне адресе Интернет протокол одређује и да ли ће се слање извршити директно или путем одговарајућег мрежног пролаза.

Подаци се смештају у пакете који се у називају датаграмима. У заглавља пакета уписују се изворишна и одредишна адреса, односно адреса мрежног интерфејса путем кога је извршено слање и адреса мрежног интерфејса на коме одредиште треба да прихвати податке. На пријемној страни улога Интернет протокола је да анализира податке заглавља примљених пакета и донесе одлуку о томе да ли примљене пакете треба проследити следећем мрежном чвору, локалном протоколу вишег нивоа, или их треба одбацити.

Фрагментовање података следећа је битна функција Интернет протокола јер омогућава да се пакети Интернет протокола преносе посредством мрежа које имају различита ограничења у погледу највеће могуће дужине јединице података. У току овог процеса датаграми се деле на фрагменте који поседују исту структуру као и оригинални датаграми али су мање величине. На пријемној страни Интернет протокол од добијених фрагмената поново формира оригинални датаграм и наставља са његовим прослеђивањем ка коначном одредишту.

Значајна карактеристика Интернет протокола је та да он функционише без успостављања везе. То значи да се сваки од пакета које треба пренети прослеђује засебно, односно независно од осталих пакета и ван контекста у виду успостављене везе. Такође, Интернет протокол не поседује механизме као што су поновно слање изгубљених пакета и контрола тока података, а који обезбеђују поуздан пренос између крајњих или посредних тачака комуникације. У случајевима када има потребе да се извор обавести о немогућности испоруке пакета, то се врши путем Интернет протокола за контролне поруке (енгл. Internet Control Message Protocol, ICMP) као проширења самог Интернет протокола.

За разумевање и рад са Интернет протоколом четврте верзије, неопходно је познавање бинарног бројног система јер он представља основу свих израчунавања везаних за овај протокол. Знања везана за четврту верзију Интернет протокола од великог су значаја и за разумевање и рад са шестом верзијом овог протокола, посебно што ове две верзије у пракси често коегзистирају. Додатно, функционалности и карактеристике шесте верзије Интернет протокола често се представљају у виду разлика у односу на функционалности и карактеристике четврте верзије.

Последњих пет блокова слободних адреса Интернет протокола четврте верзије расподељено је регионалним регистрима Интернета трећег фебруара 2011. године. Иако је исцрпљивање слободних адреса овог протокола у прошлости више пута наговештавано а превентиван прелазак на шесту верзију Интернет протокола био могућ више година уназад, након наведеног датума се очекује интензивнија миграција на коришћење нове верзије.


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]