Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

1.4.3. Исправљање грешака


Када се у примљеним оквирима детектује грешка она мора да се исправи или се такав оквир одбацује. Једноставан, ефикасан, јефтин и најчешће коришћени метод за корекцију грешке је ретрансмисија. Код овог поступка пријемник, када детектује грешку, тражи од предајника да поново пошаље поруку све док се порука не прими без грешке. Чест назив је аутоматски захтев за понављање (Automatic Repeat Request, ARQ). Постоје два типа ARQ а то су: стани и чекај и континуални ARQ.

Корекција грешке унапред (Forward Error Correction) користи кодове који садрже довољно редудансе да се грешке на комуникационом каналу могу на пријему детектовати и исправити, без поновног слања. Додатни битови варирају од малог процента екстра битова до 100% редудансе. Кодови за корекцију грешке унапред, због додатних битова, смањују ефикасност преноса. Са друге стране, избегава се потреба за ретрансмисијом података. Обично се користи за сателитске комуникације. Пример за корекцију грешке унапред је Хамингов код. Кодови који се користе су ефикасни уколико грешка на комуникационом каналу не прелази услове под којима су дати кодови конструисани.

Постоје примери где се не врши корекција грешке иако се грешка детектује. Такав случај је код већине локалних рачунарских мрежа, где се исправљање евентуалних грешака препушта вишим слојевима OSI или TCP/IP модела. Захтеви за ретрансмисијом погрешно примљених података би захтевали увођење протокола који на сваки примљени оквир одговарају ACK или NACK поруком. Овакви компликовани протоколи би били веома неефикасни у жичним локалним рачунарским мрежама, где се претпоставља да су услови преноса добри и да је низак ниво евентуалног шума на комуникационим каналима, тј. мали је ниво очекиване грешке. Исти случај је код преноса података оптичким кабловима, где грешке практично и не постоје. Насупрот томе, у бежичним системима је неопходно да се користе ACK или NACK потврде на сваки оквир, зато што су услови преноса података такви да је висок ниво грешке на комуникационом каналу (пренос електромагнетних таласа кроз ваздух). Ниво грешке у бежичним системима је такав да се унапред зна да је 10 до 20% оквира сигурно погрешно. Кад би се исправљање грешака препуштало нпр. транспортном слоју, вероватно да се пренос података никада не би завршио.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]