Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

7.3. Стандардни шифарски алгоритми


Основна подела шифарских алгоритама дефинише два типа: симетричне и асиметричне шифарске алгоритме. Симетрични шифарски алгоритми (шифровање тајним кључем) резултат су развоја класичне криптографије. За успешно коришћење симетричног шифровања корисници пре тога морају разменити кључ који ће бити коришћен за шифровање и дешифровање садржаја. Основе безбедности коју нуде симетрични шифарски алгоритми леже у тајности кључа и немогућности добијања оригинала без његовог познавања. У најпопуларније симетричне шифарске алгоритме спадају AES, DES, RC4 и Blowfish.

Основна предност симетричних шифарских алгоритама је њихова брзина. Са друге стране, основни проблем код њиховог коришћења јесте успостављање тајног кључа, односно неопходност да се тајни кључ безбедно достави до обе стране. У ту сврху се најчешће користе одвојени комуникациони канали. То може бити значајан проблем код већих комуникационих мрежа јер се за потребе безбедне комуникације мора извршити n-1 размена кључева (n је број чланова мреже). Једно од решења за овај проблем може бити централно тело које издаје кључеве за комуникационе сесије.

Концепт асиметричног шифровања представљен је 1976. године од стране Вајтфилда Дифија и Мартина Хелмана. У свом првом раду као основну мотивацију ови аутори су навели „елиминисање потребе за одвојеним комуникационим каналима за размену кључева и стварање еквивалента писаном потпису“. Код асиметричног шифровања свака страна има пар кључева, e (јавни кључ) и d(тајни кључ). Јавни кључ је јавно доступан док се тајни кључ чува ван домета осталих корисника. Подаци шифровани јавним кључем могу се дешифровати само упареним тајним кључем. Са друге стране, тајни кључ се може искористити за потписивање дигиталног садржаја, а јавни кључ се у том случају користи за проверу аутентичности потписа. Подразумева се немогућност израчунавања тајног кључа на основу његовог јавног пара. Најпознатији представници асиметричне криптографије јесу Дифи-Хелман систем размене кључева и RSA алгоритам.

У поређењу са симетричним еквивалентима асиметрични системи за шифровање су углавном спорији и нуде нижи ниво безбедности за исту дужину кључева (односно, захтевају коришћење кључева веће дужине). Са друге стране, они не захтевају одвојене канале за дистрибуцију кључева, а нуде и специфичности у погледу електронског потписивања докумената. У пракси се често среће мешовита употреба симетричног и асиметричног шифровања - асиметрично шифровање користи се за дистрибуцију кључева симетричних алгоритама.


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]