Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

1.7. Модели слојевите рачунарске комуникације


У раним фазама развоја рачунарских мрежа већину рачунарских система су чинили UNIX mainframe рачунари са прикљученим корисничким терминалима. Иако су кориснички терминали били повезани комуникационим каналима са mainframe-ом таква мрежа се не може сматрати у пуном смислу речи, рачунарском пре свега, због недостатка рачунске моћи терминала - веза између терминала и mainframe-а имала је за задатак пренос корисничких инструкција до mainframe-а и резултата њиховог извршавања до терминала.


Слика 1.7-1. OSI и TCP/IP модели

У таквој ситуацији је ексклузивно право на развој хардвера, софтвера и комуникационих канала углавном имао само један произвођач који је своја решења држао затвореним за остале произвођаче. Комуникација између решења различитих произвођача је најчешће била немогућа услед некомпатибилности између хардверских интерфејсова и формата података.

Пад цене рачунске моћи, преко све јефтинијих технологија за развој микропроцесора и рачунарске опреме, довео је до појављивања већег броја произвођача рачунарских система. Такав развој омогућио је децентрализацију рачунарске моћи која је указала на потребу за комплекснијом комуникацијом између радних станица. Такође, постојање већег броја произвођача ублажило је различитост и некомпатибилност њихових решења а убрзо се увидела и потреба за универзалним комуникационим стандардима.

На ову тему се крајем седамдесетих година прошлога века огласила и Интернационална Организација за Стандардизацију (енгл. International Organization for Standardization, ISO) развијањем модела за комуникацију између разнородних система. Модел је објављен 1984. године и назван је Open System Interconnection Basic Reference Model или, скраћено, OSI модел. Овај модел је понудио фазно превођење формата података кроз седам слојева па се стога назива и OSI седмослојни модел. Прихватањем овог ISO стандарда произвођачи су били у могућности да остваре потпуну комуникацију са системима без увида у њихову интерну спецификацију и формат података.

Једна од главних мана OSI модела јесте непотребно залажење у интерне делове рачунарских система тј. дефинисање компоненти које нису директно задужене за међусистемску комуникацију. Као последица тога јавио се већи број корисничких апликација које нису у потпуности поштовале OSI стандард а ипак су биле у могућности да несметано комуницирају коришћењем нижих слојева модела. Оваква тенденција је резултовала појављивањем једноставнијег Интернет модела (TCP/IP) који даје већу слободу при избору архитектуре апликативног софтвера. Такође, овај модел апстрактно гледа и на најниже слојеве OSI модела с обзиром на то да се компоненте тих слојева најспорије развијају и то углавном од стране великих организација.


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]