Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

6.2.3. Клијентска страна Веб сервиса


Улогу клијента код Веб сервиса могу преузимати различите софтверске компоненте. Међутим, у пракси се као клијенти најчешће идентификују Веб браузери (корисничке десктоп апликације) и роботи (аутоматизовани агенти Веб претраживача).

Веб браузер представља сложену корисничку апликацију, састављену од више различитих компонената. Примарну компоненту Веб браузера чини сама имплементација протокола за пренос хипертекста. На основу подршке за овај протокол врши се преузимање хипертекстуалних докумената. Међутим, садржај хипертекстуалних докумената се након преузимања интерпретира, а затим приказује кориснику.


Слика 5.2.3-1. Структура Веб клијента

Одређени елементи хипертекстуалних докумената могу иницирати нова преузимања ресурса путем протокола за пренос хипертекста или неког другог протокола. У ове елементе спадају референциране слике, фајлови са каскадним стиловима, библиотеке JavaScript и других програмских језика и друго. Активиране хипервезе у документима иницирају преузимање нових докумената на које се односе. Иницијално преузимање документа иницира се уносом његовог униформног локатора у за то предвиђено поље у Веб браузеру.

У најпопуларније Веб браузере данас спадају Интернет Експлорер компаније Мајкрософт, Фајерфокс фондације Мозила (софтверска основа некада популаран Веб бруазер Навигатор компаније Нетскејп), Хром компаније Гугл и Веб браузер Опера истоимене норвешке компаније. Тренутно актуелне разлике између наведених браузера односе се на безбедност корисника, подршку за трећу верзију технологије каскадних стилова и брзину интерпретирања JavaScript програмског језика.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]