Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

6.2.2. Серверска страна Веб сервиса


Основне функције серверске стране Веб сервиса чине ослушкивање на задатом порту на захтев клијента, обрада захтева и слање резултата обраде. Захтеви и одговори на њих се подразумевано размењују коришћењем протокола за пренос текста и у њиме дефинисаном формату порука.

Сложеност реализације серверске стране Веб сервиса варира од једноставних скриптова који користе библиотеке са имплементацијом протокола за пренос хипертекста, па све до сложених фарми сервера са огромним диверзитетом примењених програмских језика, модела реализације, софтверских архитектура, система за управљање базама података, интелигентним алгоритмима, и тако даље. У пракси се најчешће среће двослојна клијент-сервер архитектура (за потребе испоруке статичних Веб презентација) и трослојна клијент-сервер архитектура (за потребе испоруке динамичних Веб презентација и апликација).


Слика 5.2.2-1. Структура Веб сервера и паралеле са комуникационим слојевима

Данас постоји више различитих серверских имплементација протокола за пренос хипертекста. Неке од њих су комерцијалне, а неке слободне за коришћење. Далеко најпопуларнија серверска имплементација данас, а почев још од 1996. године, јесте Апач Веб сервер (енгл. Apache Web server) иза кога стоји Апач софтверска фондација. Апач Веб сервер је настао 1995. године на основу HTTP сервера америчког Националног центра за супер-рачунарске апликације (енгл. National Center for Supercomputing Applications) при Универзитету Илионис. Изворни код овог софтвера јавно је доступан, а лиценца дозвољава слободну употребу у приватне и комерцијалне сврхе. Апач Веб сервер је реализован модуларно тако да се његове функције могу релативно лако проширивати. Поред основне варијанте у пракси се често користи и Апач Томкет (енгл. Apache Tomcat), најпопуларнији сервер за Java Servlet и JavaServer Pages (JSP) технолгије.

Поред Апач Веб сервера у остале популарне имплементације спадају IIS компаније Мајкрософт, iPlanet компаније Оракл (раније познат под називом Sun ONE компаније Сан Мајкросистемс), енџин-екс (енгл. engine x, nginx) руског аутора Игора Сисојева, као и сопствени сервер компаније Гугл (о коме, иако покреће преко четири процента сајтова на Интернету, компанија Гугл није објавила никакве информације). Поред наведених имплементација постоји и већи број имплементација које се примењују у мањем обиму - lighttpd, Hiawatha, Jetty, tHTTPd, Zeus и други. Једна од специфичних имплементација је и Тукс Веб сервер који је реализован у виду модула језгра Линукс оперативног система. У питању је, међутим, првенствено истраживачки пројекат који никада није доживео широку примену у продукционим окружењима.


Слика 5.2.2-2. Учешће Веб сервера у испоруци сајтова на Интернету (Неткрафт)


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]