Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

6.2.1.4. XML - прошириви језик за означавање


Прошириви језик за означавање (енгл. Extensible Markup Language, XML) представља изузетно значајну технологију код савремених софтверских система за дистрибуирану обраду података. Ово је језик за означавање опште намене, изграђен са основном идејом да омогући размену података између разнородних система а путем рачунарских мрежа. Коришћење XML-а је слободно, а као стандард је препоручен од стране W3 конзорцијума.

Осим за његову основну намену - размену података - XML је могуће користити и за многе друге примене - интерно складиштење података, дефинисање структура, модела, графичких елемената и т.д. Једна од главних примена XML-а данас јесте повезивање различитих информационих система путем рачунарских мрежа. За основу се могу користити протоколи свих слојева OSI и TCP/IP модела, али се најчешће користе протоколи апликативног нивоа, првенствено HTTP протокол. Осим за пренос података путем мреже између различитих софтверских система, коришћењем XML-а може се обухватити цео процес дистрибуиране обраде података. Узмимо за пример следећу кориснички дефинисану функцију у C програмском језику:

int sabiranje (int a, int b) { return a+b; }

Из декларације функције види се да је њен назив „сабирање“, да као аргументе прихвата два цела броја и да враћа целобројну вредност. Ову функцију је једноставно позвати из програма у коме се она налази:

c = sabiranje(2, 3);

XML омогућава дефинисање позива функције у облику погодном за пренос путем мреже (наравно, уз постојање адекватних интерфејса на обе стране):

<naredba>
<pokrenuti>sabiranje</pokrenuti>
<argument tip='int'>2</argument>
<argument tip='int'>3</argument>
</naredba>

Дакле, уз постојање адекватног софтверског интерфејса (који се, иначе, са данашњим технологијама релативно лако реализује) чија би улога била парсирање XML поруке и прављење позива ка интерној, раније описаној C функцији, систем (који врши позив, тј. шаље XML поруку) би могао да добије као резултат такође XML поруку:

<odgovor>
<rezultat tip='int'>5</rezultat>
</odgovor>

Иако једноставан, овај пример јасно показује како је путем порука у XML формату могуће дистрибуирати позиве функција а самим тим и обраду података. У наставку су анализиране три технологије (протокола) - XML-RPC, SOAP и WDDX - које омогућавају повезивање софтверских система путем XML-а.


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]