Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

6.2.1.1. Униформни локатор ресурса на Вебу


Униформни локатор ресурса (енгл. Uniform Resource Locator, URL) дефинише начин кодовања информација за лоцирање и приступ ресурсима на Интернету. У питању је Интернет стандард који се због погодности које нуди, осим за ресурсе на Интернету, често користи и у локалним мрежама, као и у софтверским системима који не подразумевају дистрибуирану обраду података. Типови ресурса који се овим начином адресовања лоцирају нису ограничени, а могу бити електронски документи, њихове графичке и мултимедијалне компоненте, софтверске компоненте и стања апликација, и т.д.

За потребе приступа различитим ресурсима дефинисано је више шема за описивање локације. Сама шема представља први део локатора и најчешће се односи на апликативни протокол којим се приступа ресурсу. Остали део локатора чини адреса специфична за ту шему и од ње је одвојена са две тачке. Спецификација шема које се користе на Интернету подразумева постојање две косе црте након сепаратора између шеме и за њу специфичне адресе. Поред овог, локатор ресурса може поседовати и више сепаратора који одређују његове различите делове.


Слика 5.2.1.1-1. Структура униформног локатора ресурса HTTP протокола

Када је у питању Веб, захтевани делови униформног локатора ресурса на њему су шема (HTTP или HTTPS протокол) и адреса домаћина (симболичка или логичка). Овако једноставни локатори се углавном користе за иницијални приступ Веб сајтовима. Порт је такође неопходан део униформног локатора ресурса али се он у савременим Веб браузерима не приказује уколико се користе подразумеване вредности за протокол (порт 80 за HTTP протокол и порт 443 за HTTPS протокол).

Осим захтеваних делова у пракси се често користи и путања, упит и идентификатор фрагмента. Под путањом се подразумева хијерархијска путања до ресурса на самом домаћину а она може бити путања на фајл-систему или се може динамички обрађивати од стране Веб сервера (пример: mod_rewrite модул Apache Веб сервера). Упит, као део локатора, најчешће се користи код Веб апликација за прослеђивање параметара серверу путем GET метода HTTP протокола. Подразумевана улога идентификатора фрагмента је скакање на одређени део документа након његовог учитавања, с тим да одређене Веб технологије на страни клијента могу искористити овај параметар и за друге функционалности. Иначе, сам идентификатор фрагмента се не шаље серверу већ искључиво служи за локалну употребу унутар Веб браузера.

Неки ресурси на Интернету и у осталим рачунарским мрежама јавно су доступни, док се за приступ некима захтева потврђивање идентитета корисника коме је приступ одобрен. Различити протоколи нуде различите системе за утврђивање идентитета корисника а сам HTTP протокол нуди једноставан систем за ауторизацију коришћењем корисничког имена и лозинке (слика 2.). Ови приступни параметри се такође могу укључити у униформни локатор заштићеног ресурса, од домаћина одвојени знаком „@“, а међусобно одвојени двема тачкама (корисник:лозинка@домаћин). При коришћењу система аутентификацију HTTP протокола треба имати у виду да он самостално не нуди озбиљан ниво заштите, а да укључивање корисничког имена и лозинке у униформни локатор ресурса такође може довести до безбедносних проблема.


Слика 5.2.1.1-2. Дијалог за аутентификацију код HTTP протокола

Путање ресурса прате њихову хијерархијску организацију. У пракси, документи на Вебу често садрже везе ка својим издвојеним садржајима и другим документима у облику релативних путања које прате ову хијерархијску организацију. При учитавању таквих веза Веб браузер израчунава њихове комплетне униформне локаторе на основу њихових релативних путања и униформног локатора документа у оквиру кога су оне дефинисане.

Униформни локатор ресурса дефинише локацију ресурса али не садржи информацију о томе да ли је ресурс тренутно доступан, нити гарантује да му се (у сваком или у било ком тренутку, као и са сваке или са било које локације) може приступити. У пракси је очекивано повећање броја неуспешних покушаја приступа ресурсу, као и потпуна недоступност, у складу са његовим застаревањем.

Локација ресурса представља једну од његових могућих идентификација, док је униформни локатор ресурса један од типова униформног идентификатора ресурса (енгл. Uniform Resource Identifier, URI). Други популарни тип униформног идентификатора ресурса јесте униформни назив ресурса (енгл. Uniform Resource Name, URN).

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]