Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

6.1.2. Архитектура равноправних чланова


Архитектура равноправних чланова (енгл. peer-to-peer, P2P) представља вид диструбуираног рачунарства у коме сваки чвор (енгл. node) има двоструку улогу. Сваки чвор мреже равноправних чланова комуникацију са осталим члановима P2P мреже обавља путем софтвера који се може понашати и као клијент (захтевајући податке или услуге од осталих чворова) и као сервер (одговарајући на захтеве осталих чворова). На овај начин архитектура равноправних чланова омогућава већу аутономију чланова мреже. Архитектура равноправних чланова се углавном примењује код потреба у којима постоји већа толеранција грешке код дистрибуиране одбраде. Главне примене су размена фајлова, директна комуникација, дистрибуирана обрада велике количине података, хеш табеле, софтвер за забаву...

Главни недостатак архитектуре равноправних чланова односи се на адресовање чланова мреже. Док је код клијент-сервер мрежа потребно само да клијенти имају информацију о томе који сервери су доступни на мрежи (и која је њихова адреса) код архитектуре равноправних чланова потребно је да сваки члан има информације доступности осталих чланова. Из тог разлога постоји више различитих варијација унутар архитектуре равноправних чланова:

  1. децентрализована архитектура равноправних чланова

  2. централизована архитектура равноправних чланова

  3. хибридна архитектура равноправних чланова

Децентрализована архитектура равноправних чланова представља архитектуру најближу основном моделу. Она је сачињена искључиво од peer чворова који међусобно комуницирају директно.

Код децентрализоване архитектуре равноправних чланова не постоји централни регистар чланова већ се откривање осталих чланова врши преко интерног протокола (најчешће у виду broadcast захтева).

Централизована архитектура равноправних чланова представља мешавину архитектуре равноправних чланова и клијент-сервер архитектуре. Као и код децентрализоване архитектуре равноправних чланова мрежу чине чворови који међусобно размењују податке директно, са том разликом да постоји централни сервер чији је задатак евидентирање чланова мреже.

Хибридна архитектура равноправних чланова представља варијанту централизоване архитектуре равноправних чланова која се користи у случајевима када се мрежа састоји од великог броја чворова, а улога сервера подразумева и додатне операције сем евидентирања чланова.

Код хибридне архитектуре равноправних чланова улогу сервера преузима већи број тзв. „супер чворова“. Ове чворове најближи чворови користе као сервере док адресне информације везане за остале чворове супер чворови међусобно размењују.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]