Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

6.1.1. Клијент-сервер архитектура


Клијент-сервер архитектура представља један од данас најчешће коришћених приступа код дистрибуиране обраде података. Корени ове архитектуре налазе се код мејнфрејм рачунара и на њих прикључених терминала. Сличност са овом архитектуром јесте постојање једног члана способног за извршавање задатака који су ван могућности осталих чланова мреже. Постоје, међутим, битне разлике између ове две архитектуре. Код мејн-фрејм архитектуре терминали немају никакву могућност обраде података, док код клијент-сервер архитектуре клијенти од сервера добијају податке које, затим, користе у локалном процесу обраде. Затим, мејн-фрејм рачунари представљају аутономне чланове мреже који за процес обраде података користе локалне ресурсе. Насупрот томе, сервер се у виду клијента може обратити другим серверима у мрежи за одређени ресурс или дистрибуирану обраду.


Слика 5.1.1-1. Двослојна клијент-сервер архитектура

Основна клијент-сервер архитектура подразумева постојање два слоја - слоја клијента и слоја сервера (слика 1.). Код двослојне клијент-сервер архитектуре софтверско решење се разлаже на једну искључиво клијентску, и једну искључиво серверску компоненту. Пример основне, двосјлојне клијент-сервер архитектуре јесте мрежа у којој корисници путем апликација на својим рачунарима приступају централној бази података.

У пракси су честе и клијент-сервер архитектуре са три слоја јер се њима лакше решавају питања заштите података и контроле приступа. На пример, Веб апликације најчешће користе трослојну клијент-сервер архитектуру на такав начин да основни клијентски део чини Веб браузер, средњи слој чини апликативни Веб сервер, а сервер базе података чини трећи, серверски слој (слика 2.). У таквој организацији средњи слој је реализован као серверска компонента, гледано са аспекта Веб браузера, односно као клијентска компонента, гледано са аспекта сервера базе података.


Слика 5.1.1-2. Трослојна клијент-сервер архитектура

На примеру трослојне архитектуре јасно се може стећи увид да се појмови „клијент“ и „сервер“ не односе на хардверске карактеристике рачунара, већ на типове процеса, или чак њихове процедуре, који се на тим рачунарима извршавају. Уколико неки процес, или један његов део, захтева услугу од другог процеса (било на локалном или на удаљеном рачунару) његово понашање спада у клијентски део клијент-сервер архитектуре. И обрнуто, уколико неки процес чека на захтеве других процеса, његово понашање спада у серверски део клијент-сервер архитектуре. Опште правило за одређивање улоге код клијент-сервер архитектуре дефинише да је клијентска страна она која од друге стране захтева услугу, а да је серверска страна она која чека на захтев од друге стране и испоручује одговор на њега.


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]