Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

4.3.1.1.1. Прилагођавање променама у топологији


До сада разматране топологије нису подразумевале никакве накнадне измене. Међутим, једна од главних предности протокола за рутирање (наспрам коришћења статичних рута) огледа се баш у могућности аутоматског прилагођавања променама у топологији. Промене у топологији могу имати различите узроке - додавање нових рутера и канала, физичко отказивање или искључивање канала, отказивање или намерно гашење рутера и слично. RIP протокол поседује више механизама који омогућавају аутоматско прилагођавање насталим изменама у топологији и спречавање постојања петљи у коначном броју итеративних измена, односно у коначном и прихватљивом временском периоду.

Основни начин прилагођавања насталим изменама у топологији подразумева обавештавање суседних рутера о измени топологије од стране рутера на чијим је комуникационим каналима дошло до измене. У овом случају измена у табели рутирања представља окидач за размену података између рутера у циљу синхронизације. Период од тренутка настанка измене до њеног подржавања у свим табелама на које та измена има утицаја представља период у коме мрежа рутера није конвергентна, односно могући су губици пакета података и јављање петљи рутирања.


Слика 3.2.1.1.1-1. Проглашавање рута недоступним

Поруке RIP протокола изазване настанком одређене измене шаљу се у кратком периоду након настанка саме измене. Овај период представља случајно одабрано време између једне и пет секунди. Уколико се у периоду чекања дође до дотаних измена, све оне се шаљу у оквиру једне поруке. У оквиру ових порука се шаљу само информације о рутама код којих је дошло до измене, а не и целокупна табела рутирања.

Једна од ситуација у којима није могуће обавештавање суседних рутера о новонасталој измени у топологији мреже јесте отказивање самог рутера - његовог хардвера, софтвера, саме имплементације RIP или неког од носећих протокола и слично - или комуникационог канала којим би се обавештавање извршило. У таквој ситуацији задржавање постојећих записа у табелама рутирања (о рутама које користе сада недоступни рутер) доводи до губитка њему послатих пакета података. За потребе препознавања и прилагођавања оваквим ситуацијама RIP протокол користи периодично слање контролних порука између суседних рутера на сваких 30 секунди. У случају да рутер не добије овакву контролну поруку од суседног рутера у току 180 секунди, односно суседни рутер се не јави шест пута узастопно, он из своје табеле рутирања уклања све записе који укључују тај рутер. Додатно, он о насталој измени обавештава себи суседне рутере. Овакве измене имају посебан карактер јер се њима не оглашавају доступне већ недоступне руте.

Насупрот логици да се недоступна рута једноставно изузме из даљег оглашавања, RIP протокол такву руту оглашава својим суседима као недоступну. Недоступна рута се оглашава у истом формату као и регуларне, али са том разликом што је њен број скокова постављен на 16. На овај начин се суседни и даљи рутери информишу да ту руту не треба користити.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]