Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

4.3.1.1. RIP - протокол информација за рутирање


Један од најпопуларнијих протокола за рутирање који користе векторе удаљености је протокол информација за рутирање (енгл. Routing Information Protocol, RIP). Корени овог протокола налазе се у програму routed који се користио на BSD UNIX оперативном систему, а чији је формат порука за размену информација за рутирање био de facto стандард у том периоду. Спецификација протокола иницијално је дата 1988. године а од тада се појавило неколико проширења везаних за подршку бескласних мрежа и шесту верзију Интернет Протокола. Основе алгоритма који користи RIP протокол датирају још из 1969. године из ARPANET мреже.

Протокол информација за рутирање намењен је за коришћење у мрежама које користе Интернет протокол на мрежном слоју (протокол који се рутира) и које користе једноставне (тачка-тачка) или сложене топологије (Token-ring, Ethternet). У погледу величине мрежа у којима се може користити, овај протокол је ограничен на мреже чији је мрежни пречник - најкраћа путања по броју коришћених рутера између две најудаљеније интерне мреже - мањи од 16. То значи да се коришћењем овог протокола не може достићи конвергентно стање у мрежама где у најкраћој рути комуникације између две интерне мреже посредује више од 15 рутера.

Основни принцип рада протокола информација за рутирање подразумева оглашавање доступних мрежа, односно обавештавање суседних рутера о записима у локалној табели рутирања. Након пријема обавештења рутери ажурирају своје табеле рутирања новодобијеним информацијама. Процес обавештавања суседних рутера се затим понавља, односно информације из локалне табеле рутирања шаљу се суседним рутерима (који понављају процес ажурирања локалних табела рутирања и обавештавања суседних рутера). На овај начин се након одређеног броја итерација постиже стање конвергентне мреже.


Слика 3.2.1.1-1. Топологија за илустрацију принципа рада RIP протокола

На слици 1. приказана је поједностављена топологија у којој рутер R1 има ексклузиван приступ мрежама M1 и M2, рутер R2 има ексклузиван приступ мрежи M3, а рутер R3 има ексклузиван приступ мрежи M4. Оваква мрежа ће постати конвергентна након две итерације обавештавања суседних протокола. У првој итерацији ће рутер R1 рутере R2 и R3 обавестити о мрежама M1 и M2, рутер R2 ће обавестити рутере R1 и R3 о мрежи M3 а рутер R3 обавестити рутере R1 и R2 о мрежи M4. У овако једноставној топологији овом једном итерацијом је размењено довољно информација да сви рутери могу доћи до свих мрежа које у њој постоје. Међутим, добијање нових информација, односно измене у табелама рутирања, окидач су за нову итерацију обавештавања.

У другој итерацији ће рутер R1 обавестити рутер R2 о доступности мреже M4 и рутер R3 о доступности мреже M3, рутер R2 ће обавестити рутер R1 о доступности мреже M4 и рутер R3 о доступности мрежа M1 и M2, а рутер R3 ће обавестити рутер R1 о доступности мреже M3 и рутер R2 о доступности мрежа M1 и M2. На овај начин су рутери, поред основних рута (успостављених у првој итерацији), информисани и о алтернативним рутама које се могу користити у случају прекида примарних рута. На пример, уколико дође до прекида везе између рутера R1 и R2 рутер R1 ће мрежи M3 приступати посредством рутера R3 јер је од њега добио информацију о тој могућности на начин описан у другој итерацији размене информација. Које ће се руте користити као примарне а које чувати као алтернативне одређује њихова метрика.

Метрика се код протокола информација за рутирање изражава кроз удаљеност одређене мреже, односно кроз број рутера који посредују у достављању података. На слици 2. приказана је топологија у којој рутер R1 има могућност приступа мрежи 10.10.2.0/24 коришћењем две различите руте - посредством рутера R3 и посредством рутера R2 и R3. Примарна рута која ће се користити јесте директно посредством рутера R3 јер је метрика те руте (број скокова) један док је метрика руте у којој се користе рутери R2 и R3 два. У случају прекида везе између рутера R1 иR3 алтернативна рута ће бити коришћена.


Слика 3.2.1.1-2. Топологија за илустрацију метрике код RIP протокола

Следећа ситуација која се може јавити је та да се за долазак до одређене мреже могу користити различите руте које имају исту метрику. Пример такве мреже дат је на слици 3. где рутер R1 поседује информацију о две руте за доставу пакета у мрежу М2 које имају исту метрику. Подразумевано понашање рутера у оваквој ситуацији јесте балансирање оптерећења (енгл. load balancing), односно наизменично слање пакета свим рутама које имају исту метрику.


Слика 3.2.1.1-3. Вишеструке руте са истом метриком омогућавају балансирање оптерећења

Избор броја скокова за основу метрике код RIP протокола омогућава веома једноставно формирање топологије и давање приоритета рутама. Међутим, сам број скокова не мора увек да означава оптималну путању. Метрика која користи само број скокова неће моћи да искористи путање са већим бројем скокова чији комуникациони канали имају већи број скокова или су растерећенији.


Слика 3.2.1.1-4. Метрика RIP протокола не гарантује оптимално коришћење веза

На слици 4. приказана је ситуација у којој рутер R1 као оптималну руту ка мрежи М1 види кроз директно посредовање рутера R3, наспрам руте у којој постоји један скок више (посредством рутера R2) али чији комуникациони канали имају готово двадесет пута већу пропусни моћ. У оваквим ситуацијама је неопходна интервенција администратора мреже да би се постигло оптимално искоришћавање доступних комуникационих канала.

Метрика RIP протокола се назива још и „фиксном метриком“ јер укључује само број скокова. Метрике неких од савремених протокола за рутирање поред фиксних параметара мрежа (број скокова, пропусна моћ комуникационих канала и сл.) укључују и њихове динамичне параметре, односно параметре чија се вредност мења током времена (заузеће комуникационих канала, њихова поузданост, утврђено кашњење и сл.).


 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]