Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

4.2.2.4.1. Пример подмрежавања мреже C класе


Узмимо за пример дељење мрежног опсега класе C, 192.168.1.0/24, за потребе организације која има 140 рачунара подељених у четири одељења:

  1. оператери: 80 рачунара

  2. рачуноводство: 35 рачунара

  3. развој: 15 рачунара

  4. руководство: 10 рачунара

Уколико желимо да рачунаре сваког од одељења изолујемо у засебну мрежу, биће нам потребне четири мреже одговарајуће величине. Могуће величине рачунарских мрежа јесу n-ти степени броја 2 адреса - од чега за два мањи број њихових чланова, због изузимање прве и последње адресе из опсега, односно адресе мреже и емисионе адресе. У циљу економичног коришћења ограниченог расположивог опсега адреса (256 мрежних адреса), за свако одељење биће узет најмањи могући одговарајући опсег: за 80 оператерских рачунара то је опсег од 128 адреса (27), за 35 рачуноводствених рачунара то је опсег од 64 адресе (26), за 15 рачунара развојног одељење то је опсег од 32 адресе (25), док је за 10 рачунара руководства то опсег од 16 адреса (24).

На слици 1. приказан је резултат правилне поделе расположивог опсега адреса на мање мреже, у складу са датом спецификацијом потреба. За потребе оператерског одељења одређена је мрежа од 128 адресних места. Адреса ове мреже је 192.168.1.0/25, емисиона адреса 192.168.1.127, опсег за адресовање чланова од 192.168.1.1 до 192.168.1.126, а децимални запис мрежне маске 255.255.255.128.


Слика 4.2.2.4.1.-1. Пример поделе мреже класе C на више подмрежа

За потребе рачуноводственог одељења одређена је мрежа од 64 адресе. Адреса ове мреже је 192.168.1.128/26, емисиона адреса 192.168.1.191, опсег за адресовање чланова од 192.168.1.129 до 192.168.1.190, а децимални запис мрежне маске 255.255.255.192.

За потребе развојног одељења одређена је мрежа од 32 адресе. Адреса ове мреже је 192.168.1.192/27, емисиона адреса 192.168.1.223, опсег за адресовање чланова од 192.168.1.193 до 192.168.1.222, а децимални запис мрежне маске 255.255.255.224.

За потребе руководственог одељења одређена је мрежа од 16 адреса. Адреса ове мреже је 192.168.1.224/28, емисиона адреса 192.168.1.239, опсег за адресовање чланова од 192.168.1.225 до 192.168.1.239, а децимални запис мрежне маске 255.255.255.240.

Након описане поделе мреже C класе може се уочити да је последњи четворобитни опсег адреса – 192.168.1.240/28 – остао неискоришћен. Овај опсег, у описаној ситуацији, може се разматрати за коришћење на два начина. Прва ствар коју би требало размотрити јесте да ли постоји потреба за постојањем једне или више међумрежа, односно, мрежа које би чинили рутери задужени за омогућавање комуникације између дефинисаних мрежа наведених одељења. Овакав сценарио је реалан, пре свега у ситуацијама када се одељења налазе на већим географским удаљеностима. На пример, овај опсег било би могуће поделити на четири подмреже од по четири адресе, односно, са по две адресе којима се могу адресовати чланови. Такви опсези су погодни за повезивање рутера у посредне мреже.

Друга могућност искоришћавања преосталих адреса јесте њихово придодавање неком од опсега у коме се планира повећавање броја чланова (водећи при томе рачуна о правилима условљеним бинарном структуром адреса). У ситуацијама где постоји потреба за крајње економичном поделом опсега, увек треба имати у виду могућа будућа повећања броја чланова у неком од подопсега. У противном, лако се може десити да додавање једног прекобројног члана захтева реорганизацију већег броја, или чак свих дефинисаних подопсега.

Важна напомена при подели одређеног опсега мрежних адреса на мање подопсеге је да се она мора извршити у складу са бинарном структуром мрежних адреса Интернет протокола четврте генерације. На пример, уколико бисмо заменили редослед мрежа за оператере и рачуноводство добили бисмо одређене грешке у међусобној комуникацији између чланова оператерске мреже, као и у комуникацији чланова те мреже са члановима осталих мрежа.


Слика 4.2.2.4.1.-2. Пример неправилне поделе мреже класе C на више подмрежа

У таквој ситуацији (приказаној на слици 2.) покушај да дефинишемо опсег мрежних адреса од 192.168.1.64 до 192.168.1.192 не би био у складу са њиховом бинарном основом. Као последица јавила би се ситуација у којој би рачунари адресовани адресама мањим од 192.168.1.127 сматрали да се налазе у мрежи 192.168.1.0/25, а рачунари адресовани адресама већим од 192.168.1.128 сматрали да се налазе у мрежи 192.168.1.128/25. Покушаји да се рачунарима доделе адресе 192.168.1.127/25 и 192.168.1.128/25 резултовали би системском грешком њихових оперативних система јер би те адресе биле сматране емисионом адресом и адресом мреже. Додатно, рачунари из ова два опсега покушавали би да међусобно комуницирају путем подразумеваног мрежног пролаза, док би чланове осталих мрежа погрешно сматрали локалним.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]