Универзитет Сингидунум
Факултет за информатику и рачунарство

Рачунарске мреже

Младен Веиновић, Александар Јевремовић

4.2.2.3. Класе мрежних адреса


У основној спецификацији четврте верзије Интернет протокола адресни простор био је подељен у 254 мреже (28 – 2) које су могле садржати по 16.777.214 чланова (224 – 2). Ова подела одређена је правилом да првих осам битова, односно осам најзначајнијих битова, представља адресу мреже, док преостала двадесет четири бита чине адресу члана мреже. Оваква подела је функционисала у раним фазама Интернета када је њега чинио релативно мали број рачунара. Са порастом броја рачунара на Интернету, као и броја локалних рачунарских мрежа, увидело се да оваква подела није оптимална. Нови модел поделе адресног простора на мреже представљен је 1981. године у RFC 791 документу у коме су дефинисане мреже различитих величина – класе мрежа.


Слика 3.1.2.3-1. Подела адресног простора у опсеге за различите класе

У самом RFC 791 документу дефинисане су три основне класе мрежних адреса – A, B и C – као и две додатне класе – D и E – за специјалне намене. За потребе увођења класа мрежних адреса комплетан адресни простор подељен је у више опсега различитих величина, у складу са величином предвиђених мрежа.

Први бит мрежних адреса класе A фиксиран је на вредност нула. На основу тога, A класи мрежних адреса додељена је половина укупног адресног простора Интернет протокола четврте генерације. У рачунарским мрежама класе A првих осам битова одређује мрежу а преостала двадесет четири одређују члана те мреже. Постоји укупно 127 рачунарских мрежа класе А од којих свака поседује 16.777.216 адреса.


Слика 3.1.2.3-2. A класа и опсег мрежних адреса

Прва два бита мрежних адреса класе B фиксирана су на вредност „10“. На основу тога, за рачунарске мреже класе B резервисана је четвртина укупног адресног простора Интернет протокола четврте генерације. У рачунарским мрежама класе B првих шеснаест битова одређује мрежу а преосталих шеснаест одређује члана те мреже. Постоје укупно 16.384 рачунарске мреже класе Bод којих свака поседује 65.536 адреса.


Слика 3.1.2.3-3. B класа и опсег мрежних адреса

Прва три бита мрежних адреса класе C фиксирана су на вредност „110“. На основу тога, за рачунарске мреже класе C резервисана је једна осмина укупног адресног простора Интернет протокола четврте генерације. У рачунарским мрежама класе C прва двадесет четири бита одређују мрежу а преосталих осам битова одређује члана те мреже. Постоје укупно 2.097.152 рачунарске мрежа класе C од којих свака поседује 256 адреса.


Слика 3.1.2.3-4. C класа и опсег мрежних адреса

Прва четири бита мрежних адреса класе D фиксирана су на вредност „1110“. На основу тога, за адресе класе D резервисана је једна шеснаестина укупног адресног простора Интернет протокола четврте генерације. Рачунарске адресе из овог опсега не служе за адресовања конкретних рачунарских мрежа, већ се користе за подребе адресовања вишеструких примаоца послатих података (енгл multicast). D класа мрежних адреса дефинисана је у RFC 1112 документу.


Слика 3.1.2.3-5. D класа и опсег мрежних адреса

Прва четири бита мрежних адреса класе E фиксирана су на вредност „1111“. На основу тога, за адресе класе E резервисана је последња шеснаестина укупног адресног простора Интернет протокола четврте генерације. Рачунарске адресе из овог опсега не служе за адресовања конкретних рачунарских мрежа, већ се користе у експерименталне сврхе.


Слика 3.1.2.3-6. E класа и опсег мрежних адреса

Увођење класа мрежних адреса још увек није захтевало експлицитно навођење мрежне маске јер се она могла утврдити на основу прва четири бита адресе. Резултат увођења класа мрежних адреса био је прецизније одређивање величине рачунарских мрежа, што је омогућило економичније коришћење адресног опсега четврте верзије Интернет протокола у периоду од 1981. до 1993. године. Међутим, пораст броја рачунара на Интернету довео је до превазилажења могућности које је донело класно одређивање мрежних адреса.

Класе мрежних адреса су 1993. године замењене бескласним одређивањем величине мрежа Интернет протокола четврте верзије. Данас се углавном користи бескласно одређивање величине мреже, а класа мрежа се подразумева само у теоријским случајевима када је мрежна маска изостављена.

 
Internet marketing
Преузмите ПДФ целе књиге
Заштита у рачунарским мрежама
Овладајте Веб развојем и РНР програмирањем
Овладајте савременим базама података
Обратите се ауторима:
Ваша имејл адреса:
Ваше име:
Порука:
Безбедносни код:
Captcha
Research Gate
Слика [Chapter:Number]